Kosovare Asllani želi da devojčicama pruži više od uzora

Kada je Kosovare Asllani konačno dobila priliku da igra, postigla je gol direktno iz kornera. U njenom sećanju, prenetom u Expressenu, golu je prethodila poruka: nije smela da učestvuje zato što je devojčica. U toj priči pitanje ko je smeo da učestvuje u fudbalu dobija konkretan oblik.

Njena braća počela su da igraju fudbal u Vimmerbyju, a Asllani je želela isto. Odrastajući u Vimmerbyju, Asllani je igrala na terenu koji će kasnije poneti njeno ime. Ipak, morala je da dobije pristup samoj igri. Teren je bio tu. Mogućnost da ga koristi pod istim uslovima kao dečaci bila je nešto drugo.

U toj razlici nalazi se polazište za razumevanje njenog kasnijeg angažmana. Devojčica može želeti da igra, imati nekoga ko je inspiriše i biti spremna da naporno trenira. Ali neko mora i da je pusti u utakmicu.

Volja koja ju je pokretala

Asllani je naglašavala da devojčice treba da imaju mogućnost da napornim radom ostvare svoje ciljeve. Njena lična priča nosi snažan takmičarski duh. U intervjuu za Feminu opisala je kako je kao dete sebi uskraćivala zabavu nakon poraza. Rezultati su joj već tada mnogo značili.

To izoštrava sliku deteta koje je želelo da učestvuje. Priče oslikavaju i želju za učešćem i snažan takmičarski duh. Istovremeno se suočila s preprekom vezanom za pol, pre nego što je uopšte dobila priliku da pokaže šta ume.

Priča o golu iz kornera ima dopadljiv završetak: dobila je šansu i odmah je iskoristila. Njen kasniji rad na fudbalu za devojčice preusmerava pažnju na ono što se dogodilo pre gola. Ko od početka dobija priliku da učestvuje? Kakve uslove stvaraju udruženja i drugi koji odlučuju o prostorima za fudbal?

Kada je teren iz detinjstva postao Asllani Court

U novembru 2017 SVT je izvestio da će dotrajali teren u Bullerbynu biti obnovljen i dobiti naziv Asllani Court. U maju naredne godine svečano je otvoren. Deca i mladi iz Vimmerby IF došli su tamo u povorci, Asllani je presekla vrpcu i igrala zajedno s devojčicama iz kraja.

Povratak je njenom imenu dao fizičko mesto na terenu na kojem je igrala tokom odrastanja. Tu su bili i vrhunska igračica koju je bilo moguće upoznati i obnovljen teren koji se mogao koristiti. Uzor i mogućnost da se i same uključe našli su se na istom mestu.

Vimmerby IF vodio je projekat s ciljem da, između ostalog, privuče fudbalu više devojčica stranog porekla. Ta grupa bila je nedovoljno zastupljena u klubu. To je bilo konkretno polazište: udruženje je želelo da dopre do devojčica koje još nisu u istoj meri učestvovale u njegovim aktivnostima.

Vrednosti terena su sigurnost, inspiracija i uključenost. One se odnose na okruženje u kojem se igra, na to kakav treba da bude osećaj doći tamo i učestvovati. U Feministiskt perspektivu inicijativa se opisuje kao više od fudbalskog terena, kao projekat za društvo, integraciju i ravnopravnost polova.

To što teren nosi njeno ime daje tom mestu jasnu vezu s njenim fudbalskim putem. Praktični sadržaj projekta istovremeno leži u obnovi i ambiciji da se više devojčica uključi u igru. Ovde razlika između vidljivosti i pristupa postaje posebno jasna: ime može da probudi san, dok teren tom snu daje mesto na kojem može da počne.

Odgovornost je i na onima koji odlučuju

Asllani je pozvala na više sličnih inicijativa i veća ulaganja u omladinski i ženski fudbal. Time zahteve usmerava prema onima koji mogu da stvore uslove za druge. Lična poruka o napornom radu dobija svoj pandan kod udruženja i klubova: i oni moraju da ulože trud.

U intervjuu za Feminu isti angažman dolazi do izražaja kroz njen pritisak na Real Madrid da osnuje ženski tim. Razmere su drugačije nego u Vimmerbyju, ali se pitanje prostora ponavlja. Teren u stambenom naselju i ženski tim u velikom klubu predstavljaju različite mogućnosti da se zauzme mesto u fudbalu.

Prema njenom razmišljanju, odgovornost imaju i fudbaleri. U intervjuu za DN Asllani ističe njihovu mogućnost da utiču na pogled na svet mladih momaka. Tu je pažnja usmerena na one koje dečaci slušaju. Značaj uzora tada se odnosi i na to kakvi stavovi prema devojčicama i ženama dobijaju podršku.

Postizati rezultate i osećati pripadnost

DN piše i da je Asllani dugo osećala da se ne uklapa u reprezentaciju. To iskustvo daje dodatnu dimenziju njenom fudbalskom putu. Daleko dogurati u sportu i osećati se kao kod kuće u nekom okruženju dva su različita dela života jedne igračice.

U izveštavanju Aftonbladeta uoči Evropskog prvenstva njen 200. nastup za reprezentaciju opisan je kao posebna prekretnica. Saigračice su želele da je podstaknu da nastavi, nakon što je o turniru govorila kao o svom poslednjem prvenstvu.

Ta volja da utiče na sopstveni fudbalski život provlači se i kroz angažman za druge. U priči iz detinjstva jedna devojčica želela je da dobije priliku da igra. Kada se Asllani vratila na svečano otvaranje, igrala je s devojčicama iz kraja na obnovljenom terenu. Tu je njena priča dobila konkretan nastavak: više njih trebalo je da dobije prostor da započne svoju.